Hazel-Nut Sadnice lešnika

U dosadašnjem razvoju poljoprivrede, a posebno voćarstva, može se reći da je najmanje pažnje posvećeno jezgrovitim voćnim vrstama, gde spada i lešnik. Svoje potrebe naša zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lešnika. Međutim, kod nas postoje povoljni ekološki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitomih lešnika. Sa racionalnim korišćenjem zemljišnog kapaciteta, možemo se osloboditi uvoza lešnika sa velikom perspektivom da postanemo značajni izvoznici.

Upotrebna vrednost lešnika

Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, lešnik daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost. Plod lešnika ima široku primenu, kako u prehrambenoj industriji i domaćinstvu, tako i u kanditorskoj industriji, gde se jezgro lešnika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izvanrednu aromu sa mirisom kakaa. Pored nabrojanih upotreba, plod lešnika se koristi i u preciznoj i avio industriji, slikarstvu, parfimeriji i dr. Plod lešnika ima veliku hranljivu vrednost i po toj osnovi zauzima najznačajnije mesto u odnosu na ostale vrste voćaka. U jezgru lešnika nalazi se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije kao što su belančevine, masti, šećer, vitamini (A, B i E) i mineralne materije, kao i druge bioaktivne materije.

Rentabilna i isplativa proizvodnja lešnika

Kada govorimo o važnosti lešnika, treba istaći jedan vrlo bitan momenat za područja sa povoljnim ekološkim uslovima za njen razvoj, a to je primena kultura na erozionim terenima, jer lešnik ima plitak korenov sistem koji odlično vezuje zemljište i na strmim napuštenim terenima može da odigra važnu ulogu u preorijentaciji površine zemljišta i zapošljavanje radne snage za negu i berbu plodova lešnika.

Porastom životnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama, tržište troši sve više plodova lešnika. Zbog toga veći broj evropskih zemalja (Španija, Italija, Grčka, Turska, Francuska i Rusija) koje imaju povoljne ekološke uslove za gajenje lešnika, u poslednje vreme znatno povećavaju površine pod zasadima lešnika. Ove zemlje zajedno sa SAD proizvode ukupno 90% svetske proizvodnje.

Lešnik ima veoma širok areal uspevanja, pa zbog velike potrošnje i povoljne cene kao i deficitarnosti na svetskom tržištu, mnogo zemalja nastoji da lesku gaje na plantažnim zasadima na većim površinama. I kod nas je podignuto nekoliko plantažnih zasada lešnika namenjenih za industrijsku i stonu upotrebu. U Takovu lešnik je glavna sirovina. Ova fabrika je do sada uvozila lešnik, ali i podigla svoje plantaže.

Međutim zbog manjkavosti pogodnih površina u okolini neophodno je podizati zasade lešnika i na teritoriji cele zemlje kako bi se oslobodili uvoza. Da bi samo Takovo zadovoljilo svoje preradne kapacitete samo za Takovo je potrebno podići najmanje 7000 hektara pod lešnikom. A gde su druge fabrike koje koriste lešnik kao sirovinu. Stalno povećanje potoršnje lešnika u svetu ukazuje na postojanje široke perspektive i za izvoz.

HazelNut savetuje gde podići plantažu lešnika

U prirodnim uslovima lešnik raste uglavnom na krečnjačkoj podlozi do oko 1500 metara nadmorske visine. U kulturama lešnik se može uzgajati do 600 metara u uslovima gde druge voćne sorte i druge poljoprivredne kulture daju manji ekonomski efekat. Lešnik zahteva svetlost i toplotu sa što manjom godišnjom i dnevnom temperaturnom amplitudom. Srednja godišnja temperatura vazduha treba da je iznad 9.50 C i godišnjom količinom padavina preko 1000 mm. U uslovima čestih mrazeva treba voditi računa o sastavljanju oprašivača koji su otporni na niske temperature, odnosno koji ne cvetaju u vreme mogućih pojava mrazeva. Lešnik se sadi na rastresitom, vlažnom, propustljivom dubokom zemljištu koje ne sme biti kiselo.​

Za sve dodatne informacije Hazel-Nut vam stoji na raspolaganju.