Rezervat prirode Zasavica

Rezervat prirode Zasavica prostire se u severnoj Mačvi i južnoj Vojvodini, na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić.

Specijalni rezervat prirode Zasavica

Rečica Zasavica predstavlja staro fosilno korito Drine i Save, ukupne dužine 33,1km, širine 20-80m i prosečne dubine oko 2m, koje je Uredbom Vlade Republike Srbije stavljeno pod zaštitu 1997. god, sa ukupnom po vršinom od 1850ha. Ova očuvana oaza prirode koju karakteriše isprepletanost poplavnih šuma, trstika i otvorenih delova obraslih ponekad i neprohodnom vegeta cijom. Najveće prirodne vrednosti rezervata su biljka aldrovanda i riba umbra za koje je Zasavica jedino stanište u Srbiji. Rezervat još karakteriše registrovano preko 600 vrsta biljaka, 55 vrsta dnevnih leptira, 34 vrste vilinih konjica, 22 vrste riba, 27 vrsta vodozemaca i gmizavaca, oko 190 vrsta ptica i 40-ak vrsta sisara.

Stanište retkih i ugroženih vrsta

Mnoge od zabeleženih vrsta biljaka i životinja predstavljaju vrlo retke i ugrožene vrste, koje nemaju samo nacionalni nego i međunarodni značaj. Za dve vrste biljku Aldrovandu (Aldrovanda vesiculosa) i ribu mrgudu (Umbra krameri) Zasavica je jedino stanište u Srbiji. Pored aldrovande i ribe umbre Zasavica je jedna od dve lokacije gde se u Srbiju vratio evropski dabar, koji je od tridesetak primeraka koliko je pušteno 2004 god sada dostiglo preko četrdeset primeraka. Kad su dabrovi u pitanju prava atrakcija je podignuta brana na ušći pritoke Batar dužine oko 50-ak m i formirano jezerce dubine 1,3 m. Iz godine u godinu otkrivaju se nove biljne i životinjske vrste među kojima ima i onih koje su se po prvi put zabeležile u Srbiji. Do sad nezabeležena pojava u Srbiji desila se na pašnjaku Valjevac kada su u jednoj depresiji među belim čapljama, primećene dve „roza čaplje kašikare“ (Platelea leuro codia) koje su roze boju dobile od hrane (račića) koju su jeli u Mediteranu. Da su vode Zasavice čiste i hemijski nezagađene ukazuju nam kolonije sladkovodnih sunđera (Spongilla lacustris) i pokoja slatkovodna meduza (Craspedacustra sowerbi). Mačva je svakako slabo istraženi deo Srbije tako da mnoge zabeležene vrste u rezervatu su ujedno i prvi zvanični podaci za ovaj deo Srbije.

Pokret gorana

Staralac nad rezervatom je nevladina organizacija Pokret gorana Sremska Mitrovica. Za razgledanje rezervata posetioci imaju pešačku stazu, vožnju čamcima a za veće grupe tu je turistički brod „Umbra“ koji plovi po najlepšem delu toka Zasavice od kojih je 7 km otvoreno za turizam i posete. Svi ovi napori da se sačuva i unapredi ovaj biser prirode rezultirali su primanje Zasavice u Federaciju nacionalnih parkova Evrope a od Republičkog Ministarstva za turizam smo dobili Veliku nagradu „Beli anđeo“ za originalni koncept održivog razvoja turizma u zaštićenom prirodnom dobru.

Pratite nas na Facebook-u